10 prednosti prakse joge

Počnimo sa nekim osnovama o jogi, koja se može definisati kao drevna fizička, mentalna i duhovna praksa temeljena na indijskoj filozofiji. Danas, ona je fizički i kulturno prisutna u mnogim delovima sveta, a ne samo u Aziji. Raste uz mnoge prednosti, a ne samo kao privremena moda. Trenutni članak pokušava da istraži deset glavnih prednosti prakse joge uz njihovo objašnjenje.

Poboljšava fleksibilnost i mišićnu masu

Gračnost je jedna od glavnih karakteristika prakseća joge. Ni je iznenađujuće što je jedna od najčešćih prednosti ove prakse, jer joge zavisi od redovitog raširenja mišića, čime se smanjuje mišićna napetost i omogućava sprečavanje ozbiljnih ozbiljnih ozbiljnosti sa vremenom. Potezi u jogi takođe pomažu u povećanju fleksibilnosti u opsegu kretanja glavnih čvorova, što dovodi do veće lakoće pri izvođenju mnogih aktivnosti. Joga takođe poboljšava mišićnu masu osobe uz fleksibilnost. Kako napreduje u različite poteze joge, potrebno je napore da bi se održao ravnoteža koji rezultira izgradnjom mišića.

Jasnije mišljenje i pažnja

Sa većim naglaskom na kontrolu disanja, meditativne praktike i pokrete, jasno je da još poboljšava mentalnu očistu i fokus. Praktičenjem se čovek uči da bude u trenutku, što se naziva prisutnost. Ova kognitivna koncentracija pomaže u eliminisanju odvraćivanja pažnje, poboljšava vreme koncentracije i takođe olakšava izvršavanje jednostavnih zadataka kao i složenijih zadatataka. Zbog toga nije iznenađujuće što mnogi pratitelji joge tvrde da im kreativnost i produktivnost porastaju zbog redovne prakse joge.

Smanjuje napetost i anksioznost

Svi znaju korisne efekte joge u smanjivanju stresa, a njen ritmični udah i izdah, kao i meditacija mogu smanjiti nivo stres hormona kortizola. Kada se praksa redovno i dovoljno, joga takođe može pokazati smanjenje anxioznosti i drugih simptoma povezanih sa nervnim sistemom. Meditativni elementi joge, s druge strane, omogućavaju osobama da se oduzmu od svog običnog stresora i time razviju unutrašnji osjećaj mira. Stoga, može biti koristan alat za borbu protiv stresa koji može biti kroničan ili situacijski.

Bolje noćno mirovanje

Disциплина са йогом може да смањи стрес и чак да помогне у квалитету и трајању сна. На пример, одређене позе и технике дисања могу се користити да се тело припреми за сон zajedno са другим традиционалнијим методама. У повезаном истраживању, открито је да йога такође стимулише секрецију мелатонина, који је клучан за одржавање распореда сна и бодрстванja тела. Они ши имају инсомнију обично пријављују велику промену у својем распореду сна и квалитету када почињу регуларно вежбање йоге.

Побољшава ефикасност функционисања имуног система

Sistem joge u sinergističnom načinu efektivno deluje za poboljšanje imunog sistema. Limfatski sistem u telu pomaže u detoksifikaciji tako što pomaže u eliminaciji toksina, a fizička vežbanja pridonose ovom procesu. Isto vreme, čimbenici upravljanja stresom u jogi mogu da pomognu u smanjenju nivoa inflamacije i poboljšanju imunog odgovora. Ove druge prakse, kao što su vežbanja disanja i formiranje krvine obogaćene kisikom, predstavljaju ključne faktore za održavanje zdravog imunog sistema.

Poboljšava funkcionalnu sposobnost srca

Јога је током година била повезана са кардиоваскуларним системом на позитиван начин, јер оне који практикују Јогу имају мање шансе да развију проблеме везане за срце. Практиковање Јоге смањује крвни притисак, регулише ритам срца и стимулише крвну циркулацију у телу, чиме се срце чини здравијим. Манифестације стреса такође су смањене релаксационим аспектима које Јога енгажује, а ово су међу ризичним факторима за већину кардиоваскуларних болести. Остали динамици Јоге, посебно токовите попут Винјасе или Аштанге, обезбеђују условљавање кардиоваскуларног система што компенсише недостатак аеробних вежби.

Смањује хроничне болеве

Pacijenti sa kroničnim bolom, kao što su oni s reumatizmom, bolju u leđima ili migrenom, mogu znatno proficitirati od prakse joge. Bol i oštećena funkcija pacijenta mogu uspešno biti obradjene blagim vežbama za rastegnuće i pojačanje mišića. Joga rešava amneziju mišića jer njenoj školici obraćaju pažnju na dijelove tela i položaje koji su obično izbočeni i doprinosi kroničnoj bolesti. Dodatni izvori pomoći joge u upravljanju osjećajima boli su tehnike razvijene za upravljanje stresom, koje često idu uz bol.

Pomaže u kontroliranju težine

Joga ne stvara istu kalorijsku deficitet kao što to čine ekstremnije vrste vežbanja; međutim, i dalje pomaga u upravljanju težinom. Glavna intervencija joge u problemima sa težinom je kontrola stresa i poboljšana noćno spaavanja što vodi do zdravih apetita i metabolizma. Agresivniji pokreti u određenim stilovima joge, kao što je Power Yoga, biće korisniji za gubitak težine, posebno ako se praksuju konstantno.

Ujačava disni mehanizam i kapacitet

Pranayama, koji se odnosi na kontrolu disanja, jeste tehnika koja je u srcu joge i ima potencijal da poveća funkcionišanje pluća i disnog sistema. Sa stalnom praksom ovih metoda disanja, dolazi do povećanja kapaciteta pluća kao i poboljšanja disnih mišića. Poboljšanje RPM omogućava poboljšanu dostavu kisika prema različitim delovima ljudskog tela, što zatim povećava performanse i izdržljivost osobe.

Ujačava sebe i poboljšava emocionalnu inteligenciju

Praksa joge može se definisati kao ravnoteža između čoveka i sveta. Tri komponente - fizička, mentalna i duhovna - zajedno pružaju suprotna sila koja se dopunjuju da omoguće unutrašnju harmoniju. Osoba postaje optimističnija i može da prevaziđe brojne izazove u životu vodeći redovnu praksu joge. Takve prakse kao zahvalnost, samopregled i čak zajednice okružene jogom mnogo utiču na nečije blagostanje.